О РУСИЈИ

Rusija

Русија (рус. Росси́я), званично Руска Федерација (рус. Росси́йская Федера́ция), савезна је држава која се простире у источној Европи и северној Азији. Са површином од 17.125.187 km², Русија је највећа држава на свету, покривајући скоро двоструко већу територију од Канаде, Кине, или САД. Граничи се са 18 држава. По броју становника је на деветом месту на свету. Званични језик је руски а главни и највећи град је Москва. Русија има 15 градова са више од милион становника. За време совјетске владавине (1917—1991) носила је назив Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР) и била је највећа република у саставу Совјетског Савеза. Русија данас игра значајну улогу на светској сцени, чланица је групе осам водећих држава света Г8, стална чланица Савета безбедности ОУН и чланица је групе БРИКС. Име Русија (рус. Россия) потиче од старог народа Руса, групе Варјага (могуће шведских Викинга), који су основали Кијевску Русију (рус. Киевская Русь). Старо латинско име Кијевске Русије било је Рутенија, а данас се то име углавном односи на западне и јужне крајеве Кијевске Русије који су били најближи католичкој Европи. Садашњи облик имена државе долази од древног грчког имена за Кијевску Русију – Ρωσσία. Русија се на западу граничи са (од севера према југу): Норвешком, Финском, Естонијом, Летонијом, Литванијом, Пољском, Белорусијом и Украјином. Руска ексклава Калињинградска област се граничи и са Литванијом и Пољском. На југу се граничи са (од запада према истоку): Абхазијом[a], Грузијом, Јужном Осетијом[b], Азербејџаном, Казахстаном, Кином, Монголијом, Северном Корејом и Јапаном (морска граница). На истоку се граничи са САД (морска граница).

Географски положај

russia1 (Large)Русија има разуђену обалу дугу више од 37.000 km дуж Северног леденог и Тихог океана, као и дуж Балтичког мора, Азовског мора и Капсијског језера. Баренцово море, Бело море, Карско море, Лаптевско море, Источносибирско море, Чукотско море, Берингово море, Охотско море и Јапанско море су ивична мора Северног леденог и Тихог океана. Највећа острва и архипелази Русије су Нова Земља, Земља Фрање Јосифа, Северна Земља, Новосибирска острва, Врангел, Курилска острва и Сахалин. Диомедова острва (једно поседује Русија, а друго САД) су удаљена само 3 km, а острво Кунашир је удаљено око 20 km од јапанског острва Хокаидо. Русија се обично дели на западни европски (око 3.500.000 km²) и источни азијски део – Сибир (13.500.000 km²). Природну границу ових двеју делова чини планина Урал, која се простире у смеру север – југ у дужини од око 2.100 km од Северног леденог океана до границе са Казахстаном. Већина предела Русије су равнице, које су на југу степе, док су на северу шумовите. На крајњем северу су предели тундри. Поред Урала, планине Русије су: Кавказ (врх Елбрус је са 5.642 метара највиши врх Русије и Европе), Алтај и вулкани на Камчатки. Највећи део европског дела Русије заузима Источноевропска равница, са низијским рељефом који само понегде прелази у узвишења (Валдајска и Средњеруска на западу, Приволжје уз средњи ток Волге) чији врхови не прелазе 200 – 400 m. Кроз ову низију протиче Волга (3.688 km), привредно и симболично најважнија река Русије. Преовладава континентална клима која на крајњем северу прелази у поларну, а у уском појасу црноморског приобаља у медитеранску. Од севера према југу ређају се појасеви црногоричне шуме, мешане шуме, прелазне шумско-степске зоне, и степа покривена плодном црницом (черноземом). Уз обале Каспијског мора због јаког испаравања присутна је и полупустиња. На крајњем југу европске Русије границу са Грузијом и Азербејџаном чини планина Кавказ са највишом тачком Русије, Елбрусом (5.642 m). У Русији је највеће слатководно језеро по запремини на свету – Бајкалско језеро. Највеће реке Русије су Волга и Дон у европском делу, и Об, Иртиш, Јенисеј, Лена и Амур у азијском. На западу Сибира простире се велика Западносибирска равница кроз коју протиче најдужа руска река Об (са Иртишем 5.568 km, 5. на свету). Између реке Јенисеј на западу и Лене на истоку налази се Средњесибирска висораван са врховима до 1.700 метара. Средњејакутска равница кроз коју протиче Лена дели ову висораван од планинских ланаца источног Сибира. На југу и истоку Сибира до обала Тихог океана превладава планински рељеф са ланцима чији су врхови углавном изнад 2.000 m (Белуха у Алтајском ланцу – 4.506 m, Кључевскаја Сопка на Камчатки – 4.750 m). Овде се налази и највеће и најдубље руско језеро – Бајкалско (31.500 km², дубина 1.637 m, најдубље на свету).

Државни грб

grbДржавни грб Руске Федерације је званични државни симбол Руске Федерације. Државни грб је званични амблем државе. Обнова двоглавог орла као Државног грба Русије симболизује неодвојивост и континуитет историје отаџбине. Државни грб Руске Федерације представља црвени четвороугаони хералдички штит са златним двоглавим орлом раширених крила. Доњи углови штита су заобљени, док је доња ивица зашиљена. Орао је крунисан двема малим крунама, изнад којих је једна велика круна. Круне су спојене траком.1993. године Председник Б.Н.Јељцин је одобрио двоглавог Орла као државни грб, док га је Државна Дума усвојила 08. децембра 2000. године.

Државна застава

buy-facebook-russian-likes11. децембра 1993. године Председник Руске Федерације Б.Н.Јељцин потписао је Указ бр. 2126 „О Државној застави Руске Федерације“, у којем је потврђено да је Уредба о Државној застави Руске Федерације на снази, док је Уредба о Државној застави РСФСР, која је била утврђена доношењем Указа Президијума Врховног Савета РСФСР од 23. децембра 1955 године, изгубила важност. Члан бр. 1 Уредбе о Државној застави Руске Федерације описује заставу као правоугаоно платно, које се састоји од три хоризонталне пруге истог размера: горња је беле боје, средња – плаве и доња – црвене. Однос ширине заставе према њеној дужини је 2:3. Нијансе боја нису стриктно одређене и зато је омогућено коришћење нијанси зависно од услова, у којима ће се застава налазити (например, ако се застава налази у тамној просторији, могу се узети изразитије или богатије боје). Дан Државне Заставе Руске Федерације обележава се 22. августа сваке године. Тај датум је био установљен 1994. године доношењем указа председника Руске Федерације.

Државна химна

Државна химна је свечано музичко-поетско дело, које је прихваћено као симбол државног јединства. Текст химне изражава патриотизам, поштовање историје државе и њеног државног уређења.Постоји неколико варијанти извођења државне химне Руске Федерације: у извођењу оркестра, хора, хора уз пратњу оркестра или у неком другом вокалном или инструменталном извођењу. За време извођења химне могу се користити средства за тонско и видео снимање, као и средства за телевизијски и радио-пренос. Химна треба да се изводи стриктно у складу са утврђеним текстом и музичком редакцијом. Кад се званично изводи Државна химна Руске Федерације присутни је слушају стојећи, док мушкарци скидају капе. Ако се извођење химне прати подизањем Државне заставе Русије, присутни се окрећу према њој. Прочитајте текст химне овде.

himna