ПРИВРЕДА

Данас се руска економија углавном темељи на извозу енергената (нафте и земног плина) и сировина и растућој домаћој потрошњи. Традиционална совјетска металургија и са њом повезана производња машина, аутомобила и авиона преживљавају захваљујући високим царинама које спречавају увоз јефтинијих и квалитетнијих иностраних производа. Многе фабрике преоријентисале су се на сарадњу са западним компанијама и лиценцирану производњу страних производа.

Разнородна територија Русије може се поделити у привредном погледу на две зоне: западну (Европски део Русије) и источну (Сибир и Далеки исток). Водећа привредна грана је тешка индрустрија.

Енергетика је добро развијена. Русија је кључни снабдевач нафте и гаса у великом делу Европе, сматра се енергетском супер силом с обзиром да има највеће резерве природног гаса и нафте на свету, а друга је по величини по резервама угља. Највећи је произвођач електричне енергије у свету и пети највећи произвођач обновљиве енергије. Велике хидроцентрале су изграђене на реци Волги и на Сибирским рекама Јенисеј и Ангора. Русија је била прва земља која је почела са производњом нуклеарне енергије у цивилне сврхе, тренутно је четврти произвођач по величини у производњи ове врсте енергије. Руска влада планира велика улагања у програм за следећу генерацију технологија за производњу нуклеарне енегрије. Највећи угљени басени су: Кузњецки басен у Сибиру и Пецорски базен на северу Европског дела Русије.

Тешка металургија је најразвијенија на Уралу.

Аутомобилска индустрија је развијена у Москви, Тољатију, Нижњем Новгороду, Санкт Петерсбургу и још неким градовима. Москва, Казањ, Иркутск су центри производње авиона, а Санкт Петерсбург бродова.Веома је развијена војна индустрија.

Прехрамбена индустрија не задовољава потребе становништва те се прехрамбени производи увозе у значајним количинама. Од пољопривредних култура највише је заступљена производња пшенице, ражи, јечма, зоби и семена сунцокрета. Лан расте најбоље у северозападном делу земље, а кромпир и неке врсте поврћа (зеље и мрква) у централном делу Руске низије. С обзиром да Русија излази на три океана, руске рибарске флоте су познате у свету по улову рибе, а извоз рибе и морских плодова је у порасту последњих година.

Од сточарства карактеристично је гајење јелена на северу Русије, као и гајење поларних лисица, даброва, куна и хермелина. Русија је највећи извозник крзна на свету.

Саобраћај је углавном развијен у европском делу Русије. Према истоку је изграђена Транс-сибирска магистрала која спаја Москву и европски део Русије са далеким истоком – Владивосток. То је најдужа пруга на свету (9.288км). Северније од ове изграђена је бајкалско-амурска магистрала (3.200км). Русија има око 930.000км путева, а на прилазима великим градовима постоје обилазнице тзв. „путни прстени“ око Москве и Санкт Петерсбурга који представљају права градитељска ремек дела. У плану је изградња нових деоница ауто путева или прилагођавање већ постојећих деоница старих магистрала.

Морским путевима се углавном превози роба. Велики саобраћајни значај има пловни пут Волга-Дон. По њему се остварује преко 50% речног превоза у Русији. Саобраћај по језерима је такође добро развијен, посебно на Каспијском језеру.

С обзиром да је Русија велика и ретко насељена земља са много удаљених и изолованих градова и области, ваздушни саобраћај има велики значај, посебно за становништво крајњег севера и далеког истока државе који зависе искључиво од ове врсте саобраћаја. У земљи постоји преко 2.700 аеродрома , а чак 137 аеродрома има статус међународних.

Русија је једна од најважнијих земаља у космичким истраживањима и поседује пар активних космодрома, најпознатији је Бајконур. Такође, Русија има развијену индустрију везану за ваздухопловни саобраћај на свим пољима.

Наука је посебно развијена и има дугу традицију. Русија је позната по својим високо-образовним установама, истраживачким центрима, академијама и високо-стручно образованом кадру.

У области туризма донет је осмогодишњи план финансирања најатрактивнијих пројеката у регионима с највећим туристичким потенцијалом, а укупно је предвиђено да се уложи 2,5 милијарде евра. Упркос природним лепотама и историјским знаменитостима Русија тренутно користи само око 30% својих туристичких потенцијала.

Извор: http://www.tikrf.org/