РУСКИ ГРАДОВИ

Највећи градови Руске федерације:

GRADOVI TABELA

1. Москва

StBasile_SpasskayaTower_Red_Square_Moscow.hiresМосква (рус. Москва) је главни и највећи град Русије. Налази се на реци Москви и обухвата површину од 1097,12 km². По последњем попису из 2010. у Москви је живео 11.503.501 становник. Самим тим Москва је најнасељенији град у Европи, док урбано становништво града чини 1/12 руске популације. Москва има статус града федералног значаја (федералног субјекта). Уз њу, такав статус у Русији имају још Санкт Петербург и Севастопољ. Налази се у Централном федералном округу. Административно се дели на 12 округа који се деле на многобројне подручне управе. У средишту града налази се Кремљ, утврђени комплекс који је до 1703. био политичко средиште Руског царства, а од 1918. Совјетског Савеза, и од 1991. Руске Федерације. Уз источни зид Кремља простире се Црвени трг, место многих државних церемонија. На тргу се налазе и две вероватно најпознатије московске грађевине – црква Св. Василија Блаженог и маузолеј Лењина. Москва је такође велики економски и трговачки центар, дом великог броја милијардера. У 2007. Москва је другу годину за редом проглашена за град који је најскупљи на свету за живот. Град Москва носи име по истоименој реци Москва, (на староруском: гра́д Моско́в, буквално преведено као „Град уз реку Москву“). Порекло хидронима реке није сасвим познато али ипак постоји неколико теорија. Најчешће хипотезе се базирају на корену старих језика (словенска, балтичка и угро-финска теорија) или на легендарним догађајима. Словенска хипотеза сматра да име долази из древног руског језика, од речи: моск/мозг (промозглый“), што значи -влажан или хладан. Балтичка теорија полази од летонских речи: Mask-(u)va, што значи -мокро, блатњаво. Угро-финске теорије, комбинују речи маска-ава, што значи медведица или мечка. Остале хипотезе, као она о потомцима Нојевог унука Месеха и друге, су мање прихватљиве. У широј територији Москве нађени су трагови неолитских насеобина из периода од 3000—2000. п. н. е. Насеобине Словена потичу из 6. века, а Москва се први пут спомиње као насеље у летопису 1147. када је принц Новгородске републике позвао Јурија Долгоруког речима: „дођи мени, брате, у Москву“.[8] Кнез Јуриј Долгоруки изградио је утврђење од дрвета – Кремљ – 1156. године, око којег се ширило насеље.[9] Од почетка 14. века у власти је московских кнежева, а од друге половине 14. века она се изједначује са појмом руске државе и налази се на челу борбе против монголско-татарског јарма. У 14. и 15. веку Московљани су дизали више устанака против својих феудалаца. Од друге половине 15. века Москва постаје престоница руске државе, а почетком 16. века имала је око 100.000 становника. У том периоду Кремљ се изграђује од чвршћег материјала и на ширем простору. До 18. века Москва постаје велики трговачко-индустријски центар, али је опао број њених становника када је Санкт Петербург постао престоница 1712. године. За време Наполеонових ратова (око 1812) у Москви је изгорело три четвртине зграда, али је упркос томе крајем 19. века постала велики научни, политички и културни центар. У револуцији 1905—1907. московски пролетеријат узео је масовно учешће и од марта 1918. на челу се налази Лењин. У Другом светском рату Немци су пред Москвом претрпели одлучујући неуспех, а Москву је бранило 500.000 Московљана, међу којима и велики број жена. У Москви су одржане Летње олимпијске игре 1980., које су због совјетске инвазије Авганистана крајем 1979., бојкотовале САД и неколико других западних земаља. 1991., Москва је била поприште неуспелог покушаја државног удара неких чланова совјетске власти против Михаила Горбачова. Након што се крајем исте године СССР распао, Москва је остала главни град Русије. Такође, 1993. у Москви се одиграо жестоки оружани сукоб између тадашњег председника Русије Бориса Јељцина, којег је подржала руска војска, и руског парламента.  Од тада, појава тржишне привреде проузроковала је бујање малопродаје, услуга, модерне архитектуре и економије. Године 1998. град је био домаћин првих Светских игара младих.

2.Санкт Петербург

Sankt_Petersburg_Lomonossov-Brücke_2005 (Large)Санкт Петербург (рус. Са́нкт-Петербу́рг; раније Петроград (Петрогра́д), Лењинград (Ленингра́д)) је град у северозападној Русији који носи статус федералног града и административног центра Лењинградске области и Северозападног федералног округа. После Москве, Санкт Петербург је други по броју становника, и други по важности економски, индустријски, научни и културни центар Русије. Налази се на ушћу реке Неве у Фински залив (Балтичко море), што га чини и важним траснпортним и трговачким центром. Санкт Петербург је основао Петар Велики 1703. на мочварном земљишту у близини мора. Тиме је желео да осигура руски приступ Балтику. Град је од 18. до 20. века био престоница Руског царства, значајан европски културни центар, и најважнија руска лука на Балтику. Централни део града је данас под заштитом УНЕСКО. Површина града је 1.439 km². Према попису становништва из 2010. у граду је живело 4.848.742 становника. То је најсевернији милионски град на свету. Често се погрешно мисли да је Петар Велики овај град назвао по себи. У ствари, град је име добио по Петровом свецу-заштитнику Симону Петру. Тврђава је кратко носила холандско име Sankt-Pieterburch, које је брзо промењено у немачко Sankt-Petersburg. После избијања Првог светског рата, 18. августа 1914. име града је промењено у русификовано име Петроград. После Лењинове смрти 1924, град је 26. јануара 1924. постао Лењинград. Ову одлуку је донело руководство петроградске комунистичке партије, са образложењем да је одавде Лењин започео Октобарску револуцију. Санкт Петербург је био симбол царистичке Русије. Као други град Русије по величини био је веома цењен. Промена имена у Лењинград је упечатљиво симболизовала промену социјалног и политичког система. Био је престоница Русије у периоду више од две стотине година (1712—1728, 1732-1918). И сад се понекад назива „Северна престоница“ (рус. Северная столица).

3. Новосибирск

Novosibirsk_VauhxallНовосибирск (рус. Новосибирск) је град у Русији у Новосибирској области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.473.737 становника. Највећи је град у Сибиру и административни је центар Новосибирске области и Сибирског федералног округа. Новосибирск је трећи град по величини у Русији, иза Москве и Санкт Петербурга. Од Москве је удаљен око 3300 километара. Град је основан 1893. на месту где Транссибирска железница прелази велику Сибирску реку Об. Значај града повећан је почетком двадесетог века завршетком железнице Туркестан-Сибир, која повезује Новосибирск са Централном Азијом и Каспијским морем. од 1917. до 1926. град се звао Новониколајевск по цару Николају II Романову. Новосибирск лежи дуж реке Об у Западносибирској низији. Јужно од града налази се Плато Укок који је део УНЕСКО -ве светске баштине. Клима Новосибирска је оштра континентална, са хладним снежним зимама (-18 до -20 °C, понекад до -40 °C) и топлим и влажним летима (+25 °C до +30 °C, понекад до +35 °C).

4. Јекатеринбург

576954_10152151818618539_990723641_n (Large)Јекатеринбург (рус. Екатеринбу́рг) је град у централној Русији и административно средиште Свердловске области. Смештен је на источној страни Уралског планинског ланца. Главни је индустријски и културни центар Уралске федералне области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.350.136 становника, чиме је Јекатеринбург четврти град по величини у Русији. У периоду између 1924. и 1991. био познат као Свердловск (Свердло́вск) према бољшевичком лидеру Јакову Свердлову. Јекатеринбург је смештен на азијској страни планине Урал. У близини града пролази граница Европе и Азије, те се Екатеринбург сматра повезницом двају континената. Кроз град тече река Исет. У околини има много језера и расте густа зимзелена шума тајга. Језера Шарташ и Шувакиш улазе у простор града. Клима је континентална снежно-шумска, с кратким и благим летима и дугим јаким зимама у којима температура падне испод -45 °C. Урал је врло богат рудама (посебно угљемом и железном рудом). Рударство је темељ развоја индустрије у граду. Јекатеринбург је највећи град на Уралу и значајно цестовно и жељезничко чвориште. У Јекатринбургу Транссибирска железница улази у Азију.

5. Нижњи Новгород

0_8528f_b3b3a439_origНижњи Новгород (рус. Нижний Новгород) је град у Русији и административни центар Нижегородске области. Нижњи Новгород је главни град Поволшког федералног округа, a налази се на ушћу Оке и Волге. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.250.615 становника. По величини је пети град у држави. Од 1932. до 1990. град се звао Горки по писцу Максиму Горком. Нижњи Новгород је смештен у долини реке Волге, на ушћу реке Оке. На Волги постоји неколико речних острва. Рељеф око града је низикски. На простору града постоји неколико мањих ријека и језера (најзначајније је језеро Мешчерскоје). Северно од града на Волги је велико вештачко језеро Нижњи Новгород које се службено још увек зове Горковско вештачко језеро према имену Горки. У близини Нижњег Новгорода су градови Бор и Дзержинск.

6. Самара

самара2Самара (рус. Самара) је град у Русији и административни центар Самарске области. Налази се на ушћу реке Самаре у Волгу. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.164.896 становника. Агломерација Самара-Тољати-Сизран у Самарској области има више од три милиона становника. Град је основан 1586. Од 1935. до 1991. носио је име Кујбишев по Валеријану Кујбишеву, совјетском политичару. У време Другог светског рата био је резервна престоница Совјетског Савеза када су Немци угрозили Москву.Город расположен на новых (кайнозойских) образованиях, которые лежат на пермских и каменноугольныхпородах, образовавшихся 240—300 млн лет назад. Кристаллический фундамент архейской эры залегает на глубине 1400—1600 м. Рельеф города умеренно всхолмлённый. Наибольшей высотой отличается северная часть города (Красноглинский район), в состав которого входят Сокольи горы. Наивысшей точкой местности, входящей в административную городскую черту Самары является гора Тип-Тяв — 286 м над уровнем моря.

7. Омск

омскОмск (рус. ) град је у Русији у југозападном Сибиру и административни је центар Омске области. Други је град по величини у азијском делу Русије. Његова удаљеност од Москве је 2.700 km. Током постојања царске Русије, град је био седиште генерал-губернатора западног Сибира, а касније генерал-губернатора Степа. За време октобарске револуције 1918–1919, град је био проглашен за престоницу Русије, и ту се чувало царско благо. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.153.971 становника. Град се налази на обали реке Иртиш. Поред њега пролази Транссибирска железница. Он такође представља место где се укрштају путеви у средишњем делу Руске Федерације. Омск има и аеродром (Аэропорт Центральный) на коме се одвија велики број домаћих и међународних летова. Тако ова ваздушна лука представља битну станицу авионима на путу ка Сибиру и далеком истоку. Захваљујући реци Иртиш град је повезан са Казахстаном одакле се бродовима допрема руда и минерали, као и нафта.

8. Казањ

01 (Large)Казањ (рус. Казань, тат. Казан) је град у Русији и главни град Татарстана. Налази се на истоку европског дела Руске Федерације, на ушћу реке Казањка у реку Волга. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.143.546 становника. Казањ је центар ислама у Русији, као и значајан центар машинске индустрије и комуникација. Постоји више опција одакле потиче име града. Једна је да је име добио по посуди за кување, казану, што је реч коју и данас користимо у српском језику. Друга теорија је да је добио име по локалној географији, јер град стоји у малој котлини у облику слова U и сличан је казањском пању. Постоји и романтична верзија по којој је град добио име из приче о татарској принцези Сјујумбике. У тој причи она је бацила златни казан у реку на месту где се данас налази град приликом прања судова. Према чувашкој легедни, град је назван по волшком Бугарину Хасану (Хасан-Хазањ-Казањ). У граду влада умерена континентална клима са хладним зимама (температуре падају и до –30 °C) и благим летима, са средњом температуром од 20 °C.

9. Чељабинск

1357941119_160246505Чељабинск (рус. Челябинск) је град у Русији и центар је Чељабинске области. Смештен је источно од планине Урала. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.130.273 становника. Тврђава, Чељаба, по којој град носи име, је саграђена на овом месту 1736. а сам град је основан 1781. Чељабинск је један од великих индустријских средишта Руске федерације. Превладава тешка индустрија. Током Другог светског рата, Стаљин је одлучио преселити много руске творничке производње, како би их заштитио од надирућих снага Трећег Рајха — а Чељабинск је био један од творничких градова изграђених поприлично од ничега у то време. Градић је постојао пре овога данашњег града. Може га се видети у средишту града. Неколико великих погона за производњу тенкова Т-34 и ракетних лансера Каћуша је било у Чељабинску, по чему је добио име „Тенкоград“.

10. Ростов на Дону

www.ultrastar.ru (Large)Ростов на Дону (рус. Ростов-на-Дону) је град у Русији и административно седиште Ростовска областРостовске области. Налази се на југу земље, 46 километара од ушћа Дона у Азовско море. Удаљен је од Москве 1226. километара. Ростов је један од највећих градова европског дела Русије и познат је под именом »врата Кавказа«. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.089.851 становника. Светли јужном граду Ростов-на-Дону се налази у југоисточном делу Источноевропске низије. Град лежи углавном на десној обали реке Дон, на левој обали су неки индустријска постројења и мјеста за забаву (види. Левбердон). Југозападна периферија града граничи се са делтом реке Дон. Мало више од четрдесет километара раздваја град са Азовским морем, ростов на тај начин има приступ пет морима: Азовском, каспијском, црном, балтичким и белом. Повољан географски положај Ростова је на раскрсници трговине која промовише економски развој. Дон Ривер је велика трака која повезује Русију југозападно са севера. Ростов на Дону је лука трговање за руске, италијанске, грчке и турске трговце који продају, вуну, пшеницу и уља. То је такође важна лука реке за путнике и туристе. Ростов на Дону који је претежно пољопривредни регион даје трећину руског биљног уља од сунцокрета. У време Совјетско Савеза бољшевици су уништили цркву Александра Невског. У Другом светском рату Ростов је много страдао будући да су га Немци освојили 1941. и 1942. године.Данас је Ростов политички, културни и привредни центар јужне Русије. То је град који се у посткомунистичким временима брзо развија.Ростов је саобраћајно чвориште јужне Русије. Он има велику железничку станицу и важан међународни аеродром.Најважнија индустријска грана у граду је прерада дрвета, хемијска и електротехничка индустрија. Земља око Ростова изузетно је плодна, тако да из тог краја стиже много прехрабрених производа. Такође, познати су и рудници каменог угља, једни од највећих у Русији.Највећа образовна институција у граду је Ростовски државни универзитет.

11. Уфа

Ufa.-Vid-sverhu-1620x1080 (Large)Уфа (рус. Уфа; башкирски Өфө) је град у Русији и главни град Башкортостана. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.062.300 становника. Површина градског подручја је 753,7 km². Град се протеже више од 50 километара правцем југозапад-североисток, око ушћа реке Уфа у реку Белаја, југозападно од планине Урал. Тврђава Тура-тау је основана 1574. за заштиту новоосвојених башкирских области на југоистоку Русије. Око тврђаве се ускоро развио град који је званично признат 1586. Град је добио народно име Уфа, што значи „мали“ на туркијским језицима. Јуна 1922. Уфа је постала престоница Башкортостана. Данас је Уфа индустријски центар у коме је најзначајнија производња електричне и рударске опреме, прерада нафте и петрохемијска индустрија.

12. Волгоград

z_fb5ee9efВолгоград (рус. Волгогра́д) је град у Русији и административни центар Волгоградске области. Налази се у југоисточном делу европског дела Русије, на реци Волги. Волгоград је носи почасну титулу „град херој“, јер се у њему одиграла Стаљинградска битка. Град се од свог оснивања 1589. па до 1925. године звао Царицин, од 1925. до 1961. Стаљинград, а од 1961. године су се у склопу демонтаже Стаљиновог култа личности, променила сва имена места названих по њему, па се данас град зове Волгоград. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.021.244 становника. Волгоград је један од највећих градова у Русији. Град се протеже 60 км дуж обале Волге. Већи део града се налази на десној обали реке, али у састав града улази и неколико острва као што је острво Голодин, Денежно и Сарпинско острво. Територији града припада и мост преко Волге, који северни део града повезује са тзв. „ градом-сапутником“, Волжонским. Мост који повезује ова два дела волгоградска англомерата прелази преко бране хидроелектране која се налази на Волги. Осим Волгограда и Волженског, волгоградски англомерат чини и град Краснослободск. Надморска висина града у појасу дуж реке је од 0 до 40 m, док је на удаљености од једног до три километра западно од реке, надморска висина од 50 до 100 m. Подручје града се налази на степи. Клима је умерено-континентална. Просек падавина износи 403 mm талога годишње. Од краја априла па до октобра клима је слична клими средње Азије и Блиског истока. Зиме су умерено хладне са честим падавинама. Најхладнији месец у години је фебруар. Лето је дуго и топло, а температура може достићи и 41 °C. Више од 90% становништва чине Руси. Волгоград се састоји од осам области: Держенска, Красноармејска (Црвеноармијска), Краснооктобарска (Црвенооктобарска), Тракторзаводска, Совјетска, Кировска, Централна и Вовршиловска област. Становништво је великим делом православне вере. У Волгограду се налази петнаест православних цркава, а 2007. године у Волгограду је саграђена и синагога. Захваљујући свом географском положају у Волгограду су заступљене скоро све гране привреде. У електро привреди запослено је око 13000 људи, металургијом се бави око 12% грађана Волгограда, у хемијској индустрији ради око 10000 људи, а у машинској индустрији ради 20000 људи. Трговина је у Волгограду веома заступљена и једна је од наразвијених грана привреде.

13. Перм

permПерм (рус. Пермь) је град у Русији у Пермском крају. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 991.530 становника. Налази се на обали реке Каме и на обронцима Урала, граници између Европе и Азије. Град се налази на обали реке Кама на брдовитом терену. Кама је главни притока реке Волге и један од најдубљих и најживописнијих река Русије. Ова река је пловни пут који даје приступ Урала до Белог мора, Балтичког мора, Азовско море, Црног мора, и Каспијског мора. Кама дели град на два дела: централни део и десни део банке. Град се протеже на 70 километара (43 км) дуж Кама и 40 километара (25 км) преко њега. Град улица мрежа паралела на реку Кама, путујући генерално исток-запад, док су остали главне улице покренути управно на оне који прате реке.Перм има континенталну климу са топлим летима и дугим, хладним зимама. Што се тиче становништва Руса има 823.333 (90,7%),Татара34.253 (3,8%), Башкира  7.729 (0,8%), Кома 7.301 (0,8%)Украјинаца 6.507 (0,7%) и осталих 23.1985 (2,7%).

14. Вороњеж

Вороњеж (рус. Воронеж) је град у Русији и Памятник_Петру_1 (Large)административни центар Вороњешке области. Налази се у југозападном делу Русије, на реци Вороњеж, само дванаест километра од њеног ушћа у Дон. Град је битна железничка раскрсница (са линијама за Москву, Ростов на Дону, Кијев), као и централни део ауто-пута Ростов на Дону-Москва. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 889.989 становника. Град је подељен у шест дистриката: Коминтерновски, Лењински, Левобережњи, Совјетски, Централни, Железнодорожњи. Град је основан 1585—1586. у време владавине цара Фјодора I, као заштита од напада Кримљана и Татара. У 17. веку град је постао центар трговине и занатства. Петар Велики је 1695–1696. овде основао бродоградилишну радионицу за изградњу флоте која ће напасти Азов. За време његове владавине Вороњеж је постао највећи град јужне Русије, као и њен административни центар. У XVIII и 19. веку Вороњеж је био центар пољопривредног региона Чернозем. Током друге половине 19. века Вороњеж је развио индустрију. Томе је највише допринела изградња пруге ка Ростову на Дону 1868, и ка Москви 1871. Током Другог светског рата град је био на линији фронта од јула 1942. до јануара 1943, па је до дефинитивног ослобођења 25. јануара 1943. уништено 95% града. После реконструкције Вороњеж је поново постао економски, индустријски, културни и научни центар регије Чернозем. У граду постоји 7 позоришта, 12 биоскопа, 19 гимназија и државни универзитет.

15. Краснојарск

46731Краснојарск (рус. Красноярск) је град у Русији и главни град Краснојарског краја. Налази се у јужном делу средњег Сибира, на обе обале реке Јенисеј. Краснојарск се налази на рути Транссибирске железнице. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 973.891 становника. Краснојарск је добио статус милионског града: према подацима градских власти, 1. јануара 2013. број становника је достигао 1016385. Тако је Краснојарск постао петнаести милионски град у Русији и трећи сибирски град у коме је број становника већи од милион, после Новосибирска и Омска. Налази се отприлике 4100 километара источно од Москве.Град је основан 1628. године као дрвена тврђава од стране једне групе козака. Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 973.891 становника, 64.550 (7,10%) више него 2002. Краснојарск је седиште руских авио-компанија КрасЕр и Сибавиатранс. У близини Краснојарска се налази највећи светски индустријски комплекс под земљом: рударски хемијски комбинат Краснојарск 26. То је тајни пројекат, и потпуно је затворен за посетиоце. У време Стаљина управо су се у овом комплексу налазили реактори за производњу плутонијума. У околини града је и хидроелектрана „Краснојарск“ (6.000 MW), на реци Јенисеј, друга по величини у Русији, са вештачким Краснојарским језером (2.000 km²). У Краснојарску се налази неколико виших школа и универзитета: Факултет државне Академије Новосибирск за водени саобраћај, Висока школа Министарства унутрашњих послова Русије, Краснодарски државни педагошки универзитет, Државни пољопривредни универзитет Краснојарск, Државни технички универзитет Краснојарск и Обавештајна војна школа.