Акција „Георгијевска лента“

1105088893Пред велики празник „Дан победе“, којим се слави велика победа на фашизмом у Другом светском рату, традиционално се одржава акција „Георгијевска лента“. Милиони људи у Русији и седамдесет земаља широм света учествују у овом акцији. Георгијевска лента се везује у траку и ставља на одећу као знак поштовања према војницима који су се борили током Другог светског рата и у знак победе над фашизмом, али је током времена постала симбол победе уопште.

Први пут се појавила на ордену Светог Великомученика Георгија Победоносца, као највиша војна награде Руске империје. Након тога ова лента нашла се на многим војним наградама и признањима. Она украшава јастучић медаље „За победу над фашистичком Немачком у Великом Отаџбинском рату 1941-1945“.

Уочи обележавања Дана Победе – 9. маја, милиони Руса носе георгијевску ленту, изражавајући тиме своје поштовање према палим херојима. Носе је на реверу, на хаљини, на антени аутомобила, на дечјим колицима, на ручкама ташне и увек са истим значењем: „Памтим и поносим се!“.

Волонтери ове кампање деле ленту Светог Георгија на улицама и на јавним местима. Траку може добити свако бесплатно. Кроз координисану акцију, више од 20 милиона тракa je дистрибуирано прошле године. У Москви, ове траке, симбол победе и сећања, ће бити дељене у централним подземним станицама, као и у парковима, бензинским пумпама и у банкама, јавили су медији. Традицију је подржало седамдесет земаља, укључујући Србију, САД, Француску, Велику Британију, Кину, Немачку, Бугарску, Италију, Пољску, Турску, Чешку, Шпанију, Финску, Канаду, Аргентину, Бразил, Израел, Вијетнам, Уједињене Арапске Емирате, Мароко, Конго, Јужну Африку, Танзанију, Тунис..

Flajer-Georgijevska-lenta-1

Одржано књижевно вече „Пушкин и Његош“

У среду 20. априла  Српско-руски клуб Ужице је, заједно са Учитељским факултетом у Ужицу, организовао књижевно вече „Пушкин и Његош“ на Учитељском факултету. Говорници на овој књижевној вечери били су професор др Богдан Косановић, редовни професор славистике на Универзитету у Новом Саду и др Љиљана Костић са Учитељског факултета у Ужицу. Пре саме књижевне вечери, у деканату Учитељског факултета, уприличена је конференција за новинаре на којој су, о теми књижевне вечери и њеном значају, говорили др Богдан Косановић, др Љиљана Костић и председник Српско-руског клуба, историчар Немања Спаловић.

На почетку књижевне вечери, руско „Оче наш“ изрецитовaли су ђаци ОШ „Стари град“ које је довео потпредседник Српско-руског клуба, наставник руског језика Душко Мијаиловић. У име Учитељског факултета, госте и окупљене је поздравила декан факултета, проф. др Снежана Маринковић, а испред Српско-руског клуба, председник клуба и историчар Немања Спаловић.

У једночасовном излагању пред ужичком публиком, професорима и студентима, др Љиљана Костић и др Богдан Косановић,  говорили су о животима и делима ова два великана руске и српске књижевности, вршећи поређење између њихових личности и дела. Публика је имала прилику да се упозна са мало познатим чињеницама из живoта Пушкина и Његоша и сазна нове занимљиве податке везане за настанак њихових дела.

Одржавање књижевне вечери „Пушкин и Његош“ наставак је плодотворне сарадње између Српско-руског клуба Ужице и Учитељског факултета у Ужицу на пољу развијања српско-руске културе.

Књижевно вече „Пушкин и Његош“

Српско-руски клуб Ужице, заједно са Учитељским факултетом у Ужицу, организује књижевно вече „Пушкин и Његош“ у среду, 20. априла, у 18 часова, у амфитеатру Учитељског факултета у Ужицу. На књижевној вечери, о делима Пушкина и Његоша, говориће др Богдан Косановић и др Љиљана Костић.

POZIVNICA KNIZEVNO VECE (Large)

Српско-руски клуб одао почаст руским добровољцима у Вишеграду

 У Републици Српској, 12. априла, je обележен Дан руских добровољаца — у част сећања на руске борце који су се храбро борили и гинули за српску земљу и српски народ. Овим поводом из Ужица у Вишеград отишла је делегација Српско-руског клуба Ужице коју је предводио председник клуба Немања Спаловић Логвинов. У Републици Српској је 12. април проглашен Даном сећања на руске добровољце. Тачан број руских добровољаца који су ратовали на страни Срба ни данас није познат — говори се да их је било између 500 и 700. У Вишеграду, на споменику руским добровољцима који су ратовали на овим просторима, од 1992. до 1995. године, уклесано је 37 имена. Други тврде да их је 49 и да тај број није коначан.

Делегација Српско-руског клуба је присуствовала опелу и помену и положила цвеће на споменик изгинулим руским добровољцима који су ратовали на овим просторима, од 1992. до 1995. године. Помену и полагању цвећа присуствовали су и изасланик председника Републике Српске, саветник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске, представници Борачке организације Републике Српске, козаци из Србије са козачким атаманом за Србију, пуковником Војиславом Видаковићем, а за ову прилику, директно из Русије, у Вишеград је дошао и Заплатин Виктор Владимирович, козачки атаман моковски. Такође, на помену и полагању цвећа билу су присутни и бајкери „Ноћи вукови“ из Србије, Црне Горе и Републике Српске који су својим присуством увеличали овај догађај. Овом догађају присуствовало је и мноштво удружења и организација из Републике Српске, Србије, Црне Горе и  са Косова и Метохије.

На гробљу у Вишеграду почивају руски добровољци: Александар Александров, Анатолиј Астапенков, Олег Бондарец, Александар Бочкарјов, Валериј Биков, Валериј Гаврилин, Виктор Десјатов, Сергеј Иванов, Генадиј Котов, Роман Малишев, Петар Малишев, Сергеј Мирончук, Борис Неоменко, Јуриј Петраш, Олег Славен, Алексеј Тамилин, Сергеј Иванов Јевгењевич и Александар Шкрабов. Сви они дали су животе борећи се на српској страни током рата 90-тих.

Одлазак у Вишеград послужио је и да делегација Српско-руског клуба Ужице оствари непосредне контакте са атаманом козачким за Србију, пуковником Војиславом Видаковићем, и са председником и представницима Друштва српско-руског пријатељства из Републике Српске, као и са представницима других сродних организацијама.

Одржана промоција књига „Знаменити Руси у србској историји“ и „Знаменити Срби у руској историји“

У петак, 8, априла, у Скупштинској сали Градске куће Ужице, Српско-руски клуб је организовао промоцију књига „Знаменити Руси у србској историји“ и „Знаменити Срби у руској историји“, аутора Ранка Гојковића, публицисте и преводиоца. Ранко Гојковић је рођен у Гацком у Херцеговини. Превео је преко 20 књига и на стотине текстова и публиковао више књига. Живи у Београду, а ради на релацији Београд-Москва. Окупљене је поздравио, и одржао уводну реч, председник Српско-руског клуба Немања Спаловић Логвинов, пожелевши добродошлицу господину Гојковићу у град на Ђетињи, и прочитавши, као увод, речи руског филозофа и политиколога Александра Дугина о Србима и српско-руским односима кроз историју. У једночасовном излагању господин Ранко Гојковић је ужичку публику упознао са најзначајнијих 12 српских и 12 руских личности које су оставиле дубоког трага у историји ова два народа. Говорећи о српско-руским везама кроз историју, аутор је напоменуо да су те везе, са његове тачке гледишта, више промислитељске него саздане на пуком интересу ова два народа. О великом интересовању за ову тему сведочи и то да су Ужичани купили све књига које је аутор донео, а након промоције стрпљиво потписивао за многобројну публику.

_DSC1582 (Large)

_DSC1618 (Large)

_DSC1623 (Large)

_DSC1694 (Large)

_DSC1697 (Large)

_DSC1621 (Large)

_DSC1666 (Large)  _DSC1724 (Large)

Промоција књига Ранка Гојковића

Српско-руски клуб организује промоцију књига „Знаменити Руси у србској историји“ и „Знаменити Срби у руској историји“, аутора Ранка Гојковића, публицисте и преводиоца, која ће се одржати у петак, 8 априла, у 19 и 30, у Скупштинској сали Градске куће Ужице.

Plakat

СВЕТСКА АКЦИJA – „ТОТАЛНИ ДИКТАТ-2016“


16. априла 2016. године тачно у 13:30 Филолошки факултет Универзитета у Београду по први пут ће отворити своја врата свима који желе да се придруже Светској акцији провере писмености –„Тоталном диктату“.

Истог дана хиљаде људи у 58. земаља ће учествовати у овом грандиозном пројекту провере писменост под називом „Тотални диктат“.

2016. године Србија ће почети акцију на Филолошком факултету Универзитета у Београду, уз подршку Руског центра за науку и културу у Београду.

 „Тотални диктат“ је образовна акција у виду добровољног диктата за све заинтересоване, који се одржава једном годишње. Учесници у исто време долазе на место где се одржава акција и пишу руком на папиру текст који њима диктира њихов наставник-филолог или позната личност коју су позвали. Циљ акције је да се свакоме пружи могућност да тестира своје знање руског језика и да се пробуди интересовање за унапређењем писмености.

Идеја добровољног диктата за свакога рођена је у Новосибирску у студентском клубу друштвеног факултета НДУ „Глум -клуб“ на почетку 2000.-их. Током 12. година свог постојања Тотални диктат сепретворио у велики међународни догађај (totaldict.ru).

Ове године аутор текста диктата је руски дечји писац Андреј Усачев.

Текст Тоталног диктата за носиоце руског језика на Филолошком факултету Универзитета у Београду диктираће професор филолог др. Јелена Гинић.

Након писања сваки учесник ће добити сертификат којим се потврђује његово учешће у међународној акцији „Тотални диктат 2016.“ и дефинише се ниво знања руског језика. Сертификат ће се издавати 19. априла на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Светска акција „Тотални диктат“ почиње у Београду 16. априла у 13:30. Учесници треба само да дођу на наведену адресу, заузму своје место и напишу диктат.

Учешће кандидата који желе да тестирају своју писменост је БЕСПЛАТНО.

Место одржавања акције: Филолошки факултет Универзитета у Београду, Сала хероја, Студентски трг 3, 11000 Београд.

Преузето са: http://ruskidom.rs/

Обавештење!

Српско-руски клуб почиње са великим припремама за прославу Дана победе над фашизмом у Ужицу, која ће подразумевати целодневни програм прославе: директан пренос Параде победе из Москве, коктел пријем за градску управу, предузетнике, фирме, предузећа и установе, културно-уметнички програм, предавање о Великом отаџбинском рату, пројекцију руског филма са темом из Великог отаџбинског рата, предавање о Српско-руским односима кроз историју, Вече поезије посвећено руској поезији итд. Свако ко је жељан да помогне или се прикључи у организацији прославе, или има неку идеју шта би могло још тог дана да се организује, нака нам се јави у инбокс или на мејл Српско-руског клуба: srpskoruskiklubuzice@mail.ru .

Victory_banner(1)

Одржан састанак Управног одбора Српско-руског клуба

У канцеларији Српско-руског клуба, 25. марта, одржан је састанак Управног одбора Српско-руског клуба, коме је, поред чланова Управног одбора, присуствовало неколико чланова клуба, који су у међувремену предложили одређене идеје о организацији и активностима које би клуб могао да организује. Састанак је одржан са следећим Дневним редом:

1. Усвајање Дневног реда;

2. Усвајање записника са предходног састанка;

3. Извештај са концерта Марије Киблицкаје, одржаног у ГКЦ-у, 25. марта, у организацији Српско-руског клуба;

4. Разматрање и усвајање одлуке о понудама добијеним од госпође Галине Громове и госпође Ане Рудић, сараднице госпође Наталије Гордееве;

5. Обавештење о предстојећој књижевној вечери „Пушкин и Његош“ у организацији Српско-руског клуба и Учитељског факултета;

6. Доношење одлуке о особи која ће радити у канцеларији Српско-руског клуба;

7. Планирање и организација прославе 9. маја – Дана победе у ГКЦ-у;

8. Обавештење о доласку и гостовању културно-уметничког друштва „Коло“ из Москве у Ужицу 2. маја ;

9. Питања и предлози

Дневни ред као и записник са предходног састанка усвојени су једногласно.

_DSC1421 (Large)

У оквиру треће тачке дневног реда, председник Српско-руског клуба, Немања Спаловић, известио је чланове Управног одбора о томе како је протекао концерт Марије Киблицкаје који је одржан у петак, 25 . марта, у Градском културном центру Ужице, у организацији Српско-руског клуба, а поводом Празника радника у култури, који се тог дана обележавао у Русији. На репертоару биле су познате руске песме као што су „Каћуша“, „Каљинка“, „Подмосковске вечери“, али и модерне руске песме. Марија је, као изненађење, отпевала и неколико српских песама међу којима и „Молитву“ коју је певала Марија Шерифовић и „Оро“ коју је певала Јелена Томашевић. Концерт је био добро посећен, а Српско-руски клуб, истако је председник, се захваљује Градском културном центру на подршци и уступљеном простору! Председник је напоменуо да ће оваквих концерата бити још више у будућности.

У оквиру четврте тачке дневног реда разматране су пословне понуде  госпође Галине Громове из Санкт Петербурга и госпође Ане Рудић, пријатељице и сараднице госпође Наталије Гордееве из града Чајковског, регион Перм, директорке фирме FOREST-E. Управни одбор су о овим понудама известили Оливер Мићић Бућић и Немања Спаловић.

_DSC1416 (Large)

У оквиру пете тачке разговарано је о књижевној вечери „Пушкин и Његош“  која ће се одржати у организацији Српско-руског клуба и Учитељског факултета, 20. априла на Учитељском факултету. О овоме је Управном одбору извештај поднео потпредседник клуба, Душко Мијаловић.

У оквиру шесте тачке дневног реда Управни одбор је разматрао доношење одлуке о особи која ће радити у канцеларији Српско-руског клуба.

_DSC1430 (Large)

У оквиру седме тачке дневног реда председник Српско-руског клуба је известио Управни одбор и присутне чланове о планирању и организацији прославе 9. маја – Дана победе у ГКЦ-у, која подразумева директан пренос Параде победе из Москве, коктел пријем за градску управу, фирме, предузећа, установе, привреднике и чланство клуба, затим, предавање о Великом отаџбинском рату, пројекцију филма са темом из Великог отаџбинског рата, трибину о Српско-руском односима кроз историју итд.

У оквиру осме шесте тачке дневног реда разговарано је о учествовању Српско-руског клуба у организацији гостовања културно-уметничког друштва „Коло“ из Москве у Ужицу, 2. маја .

Под деветом тачком разматрани су начини финансирања клуба и могућност организовања будућих манифестација и дешавања.

 

Српско-руски клуб на Међународној туристичкој берзи MITT у Москви

Овлашћени представник Српско-руског клуба у Москви присуствовао је Међународној туристичкој берзи MITT 2016.  која се одржавала од 23. до 26. марта 2016. године. Србија је представљена на више штандова. Поред Туристичке организације Србије, на штанду ће своју понуду представити и туристичке организације Београда, Војводине, Златибора и Ниша, Регионална развојна агенција Западне Србије, организатори путовања Glob Metropoliten Tours, Луна травел, Омнитурс, 7-ТУР, Р–ТУРС, Апелсин, Геометриа, Отава и Kon Tiki/Big Blue,  хотели Москва из Београда и  Premier Aqua из Врдника, као и бање Пролом, Луковска и Атомска. Као најинтересантнији производи за руске туристе посебно ће се промовисати  кратки одмори у градовима, понуде бања и спа центара, музичке манифестације, природа  и културно наслеђе Србије. У оквиру промоције културно-историјског наслеђа на штанду ће бити организована презентација сликања икона.

12895296_1326568494036149_854567602_n

12900096_1326568617369470_754278296_n

12910234_1326568577369474_51334018_n

12910403_1326568604036138_1050370891_n

12919265_1326568507369481_1323541731_n